Header
ИН МЕМОРИАМ: Гојко кнежевић PDF Print E-mail

Оснивач и дугогодишњи предсједник Удружења логораша Другог свјетског рата Републике Српске и члан Извршног одбора Удружења Јасеновац-Доња Градина Гојко Кнежевић преминуо је у Бањалуци у 78. години живота.
Гојко Кнежевић рођен  је 22. децембра 1934. године у селу Ушивац, код Кнежице, општина Козарска Дубица, а живио је у Бањалуци.
У љето 1942. године усташе су га довеле у Стару Градишку,а потом у Јасеновац, гдје је као осмогодишњи дјечак видио смрт тек рођене сестре и мајке Јованке.

 

Послије посјете Међународног црвеног крста одведен је у логор у Сисак, гдје су сву дјецу расподијелили по логорима.
Пут га је одвео до "кужне" болнице у Загребу, па све до логора "Јастребарско". Послије голготе у том логору у јесен 1944. године одведен је у Завод за глувонијему дјецу у Загреб, а након тога је дат на усвајање породици Новаковић, код којих је остао све до 1949. године, када га је пронашао отац који је био у партизанима.

 

Средње школовање је започео на електротехничкој школи у Београду да би исто наставио у Бањој Луци.Потом слиједи одлазак у војску гдје постаје резервни официр ЈНА.По завршетку војног рока враћа се у Бања Луку гдје заснива радни однос прво у Руднику угља “Лауш”, а потом у Заводу за студије и  пројектовање.
Кнежевић је био  добар спортиста и као такав наступао за ФК Борац из Бања Луке и НК Слобода из Тузле гдје је засновао и радни однос у Руднику Крека.
Исказивао је интерес и за политичка дешавања у земљи те је у Туизли биран за посланика Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, гдје је једно вријеме радио у кадровској служби.
Упоредо са овим активностима Кнежевић је ванредно студирао на Електро-техничком факултету у Београду и Љубљани. Након завршетка студија враћа се у Завод за студије и пројекте у Бањој Луци гдје за рад и залагање добија низ похвала и награда.
Као резервни официр 1992. године, као капетан И класе, командује артиљеријском батеријом И крајишког корпуса Војске Републике Српске из које се због здравствених разлога повлачи 1993. године у чину мајора.
Немјерљив допринос Кнежевић је дао  формирањем Удружења логораша и потомака ИИ свјетског рата Републике Српске.Уз његову помоћ формиране су општинске организације логораша у Републици Српској.
Голгота коју је преживио као дјете усмјерила је његово дјеловање у свим активностима које су за циљ имале сазнавање истине о страдању његовог народа у ИИ свјетском рату, а поготово у систему концентрационих логора Јасеновац.Значајан допринос Кнежевић је дао у реализацији активности Удружења Јаснеовац-Доња Градина чији је активни члан био до својих задњих тренутака живота.Највећи допринос овој проблематици представља регистрација преко 9500 логораша И потомака ИИ свјетског рата.
За заслуге у раду Удружења логораша и потомака ИИ свјетског рата предсједник Републике Српске је Гојка Кнежевића одликовао  Орденом части са сребреним вјенцем.