Header
Остала стратишта PDF Print E-mail

Следећи пример својих заштитника, нацистичке Немачке и осталих фашистичких режима, НДХ је отпочела са оснивањем концентрационих логора у сврху „очишћења нације“ од непожељних.

 

Усташе су их називале „сабирним“ или „радним“ логорима, а били су планирани за масовно заточење и систематско, потпуно уништење Срба, Јевреја, Рома и „непослушних“ Хрвата.

 

Такозвана „Усташка тајна служба“, или тачније, њено „Одељење III“, познато и као „усташка гарда“, била је задужена за оснивање, организацију и управљање концентрационим логорима у НДХ. Иако су суштински били једно те исто, „Одељење III“ старало се о оснивању, организацији и управљању логорима, док је „усташкој гарди“ припао задатак формирања војних јединица које су обезбеђивале логоре и извршавале задатке транспортовања Срба и Јевреја са околних територија до логора, а они су такође били ти који су непосредно убијали затворенике.


Први логори у НДХ основани су на острву Паг, у месту Слано, на планини Велебит близу Госпића, у месту Јадовно, и у Босни у Крушици, код Травника. Осим Јасеновца, неки од већих логора били су „Даница“ у Копривници, Керестинец, Лоборград, Стара Градишка, Лепоглава, Јастребарско и Сисак.

 

У почетку, није било никаквих законских регулатива у погледу слања људи у логоре или дужине трајања заточења. О таквим стварима одлучивали су Павелићеви повереници, општински управитељи, њихови заменици, заповедници логора и остали усташки команданти. Оваква пракса задржала се и касније, а када су закони коначно донети нико их није поштовао.