Header
СП Јасеновац PDF Print E-mail

Јасеновачко меморијално подручје


По завршетку рата, почело је сахрањивање жртава и чишћење логорског подручја. Становници Јасеновца и оближњи сељани користили су цигле и друге грађевинске материјале у обнови и изградњи својих кућа. Тако су готово сви материјални докази нестали са места највећег злочина у бившој Југославији, као да на том месту никада није постојао никакав логор. Изгледа да су власти тог времена, поготову одређене особе у Загребу, желеле да тако буде у Јасеновцу. Под слоганом „братства и јединства“, у циљу стварања толеранције између народа, злочин је морао да се заборави што пре.
Само 20 година касније, 1965., под притиском породица жртава и рођака, почела је изградња споменика – каменог цвета, о којем је његов аутор, инжењер Богдан Богдановић рекао да „сугерише идеју превладавања патњи и лудила“. Неколико година касније, изграђен је отворени Меморијални музеј, гробља су сређена, и основана је радна организација Меморијални парк Јасеновац, која је радила до почетка следећег рата, 1991.
Без обзира колико се снажно аутори меморијалног Парка трудили, често изјављујући да меморијални комплекс не личи на „градски парк“ или на „вештачку структуру“, управо се то са њим догодило.


Гледано споља, Меморијални парк Јасеновац, са својом модерном зградом Музеја и својим стилизованим цветом заиста личи пре на леп парк него на бивши концентрациони логор најгоре врсте. Да нема очигледних музејских материјала и филмова, посетиоци би тешко разумели шта се ту заправо догодило, или наслутили све страхоте. Аутентичне зграде нису сачуване ни обновљене. Споменици и меморијални платои су само неприметна обележја места највећих масовних смакнућа у Јасеновцу и другим логорима који су сачињавали јасеновачки комплекс концентрационих логора, док нека од њих, као Брочице и Јабланац нису ни обележена. Упркос томе, место злочина у Јасеновцу посетили су после рата небројени рођаци и пријатељи, а откако је меморијална област отворена, стотине хиљада посетилаца дошле су да одају почаст недужним жртвама.

 

 

Скрнављење меморијалне области (1991)

 
(...) Крајем септембра 1991. (почетак распада Титове Југославије, прим. ур.), хрватска војска силом је ушла у јасеновачки меморијални парк. Према Хашкој конвенцији о заштити историјских и културних споменика, хрватска војска је грубо прекршила споразум уласком у заштићено подручје. Иако је међународна јавност била обавештена о скрнављењу меморијалног парка, није било никаквог одговора.


Српске снаге су ослободиле Меморијално подручје Јасеновац 8. октобра 1991. Током повлачења, хрватска војска је минирала мост на Сави који је повезивао две стране Меморијалног парка; такође су дигли у ваздух гробове, уништили музејске експонате и украли музејску опрему. Захваљујући храбрости и ентузијазму појединаца који су радили у Меморијалном парку, нека историјска грађа и предмети били су сачувани.

 

(После Дејтонског споразума 1995. подручје Јасеновац је припало Републици Хрватској, прим. ур.)